Ajme ne mogu van ja to !

Ja kad san bila dite, uvik san tila bit pisac. A je !

Od kad se sican, to mi je uvik nekako bilo interesantno ! I pisala san pismice i price i.. tako...

Onda san jedno vrime tila bit arkeolog. Ne znan, eto bilo mi je tako doslo.Isla me povist i sve san znala ka da san tamo bila. Osin drugog svickog rata.

Nisan nikako mogla upantit, one bitke i one kongrese i sta ti ja znan. Ka da me operiralo od tog dila.

Onda san se opet vratila staron jubavi.

Ma je.... Ka i sve stare jubavi. Odnija djava ! E !

Sa razvojen, jelte, elektronike i interneta, a kako van iman malo vrimena jer mi dusmani ne daju posal i jer bi mi radije dali obid svaki dan a ko mi ne viruje ovo neka dodje i neka prova, citan puno, i libre i na internetu.

Sad san ucinila jednu pauzu od dvi ure jer mi je bilo nesta uletilo za ucinit ; a onda san se bila izugubila u... a izgubila se boga ti !

Di san ono bila ? A stare jubavi, je sinko moj.. I ka sta san govorila, volin ja puno kako bi ono rekli-pisanu ric, Iman i svoje omijene pisce i kolumniste... ma spisatelje !

I cila se divin svaki put kad citan, i kako lipo slozidu rici i, ma gospe ti, ka da imaju digod rezerve pa samo uzimadu kad in triba, svaki dan par ijad rici. Ko to more sve smislit u tom broju.

Ja kad iman jednu ideju, onda siden ka iden caskon to bacit na papir i pisen ja pisen i... a onda se uvatin da cinin jednu sasvin desetu aktivnost i to mi je ka... normalno.

A poslin toga, dodjen do konpjutera i onda vidin... ajjjmme gospe pa ja san tu nesta pocela i totalno zaboravila !

Isto ka sta uzmen, cila dlucna, citat i sve ka ja cu to do kraja procitat.. I nakon jednega vecega broja dana ili miseci ja opet naletin na to sta san citala i... onda se i sitin da san to citala.

Ja mislin da bi ja tribala razgovarat sa nikin psikijatron !

Opet san odlutala. Kazen, tila san biti pisac .Mislin da vise necu. Ma nije necu nego ne mogu. Nisan van ja za to.

Ja kad pivan onda pivan, a ne mislin kako cu pivat i kako pivan. I znan da dobro pivan ! A znan na primjer i da dobro plesen.

A kad na primjer moran trcat, onda van trcen ka vrica g... kumpira ! Ne mogu pa ne mogu !

Ka sta kad pivan onda pivan a ne mislin da pivan i kako cu pivat, tako van ja i kad pisen onda pisen, a ne mislin di cu uvalit niti zarez, niti dva zareza, jedva se se sitin tocke i velikog slova.

A znan da, je li, svaka prica triba imat uvod, zaplet i kraj oliti zakljucak.

Kod mene od cilog uvoda more bit samo upad, kad bubnen sest ili pet uzvicnika u prve tri recenice. A bojin se da bi mi i zaplet uzeja privise mista. Jer ako cu pisat a ne mislit da pisen i kako i sta pisen nego samo pisat , onda van to rezultira necin ka sta je ovo sta upravo citate. Totalna zapetljancija.

A kraj ocu rec zakljucak- to bi bilo otprilike-ajebenongospudijesadpusitlacrnilotribajeuvatitivezatzakonpjutordamoremoznatstajebilonakraju.

(prijevod-A j*ben jon Gospu di je sad pustila crnilo triba je uvatit i vezat za konpjutor da moremo znat sta je bilo na kraju.)

A kad triba napisat bozemelipisacuvaj knjigu... ajme i meni ajme i onima sta bi to citali.

Moj van je najveci domet pismica i neka kratka ka prica. Govorin sada o obimu a ne o kvaliteti.

Kad bi ja probala napisat knjigu, mislin da bi se rodija smjer u knjizevnosti kojen jos ne znam ime, ali san sigurna da bi bija cili zanimljiv :

Ovako-koncentracija vise od deset petnaest minuti-nemoguce.

Kad nesta prikinen radit, sitin ga se kad ga pet vidin, a s obziron na to cin se sve bavin, onda ima male sanse da ga cesto vidin.

Iman puno ideja, ali mi se ne da sve to bacit na ekran, jer mi je puno sporo koliko brzo mogu tipkat, a moje ideje su vec isle daleko dok sve to napisen.

Mozda nije za virovat, ali san van ja, berlava kakva san, jedan veliki perfekcionista sta mi cesto zagorcaje zivot. I kad bi provala napisat jedan policijski roman na primjer, sigurno bi za sve sumnjive osobe konstruirala tako savrsen alibi da bi nakraju zabucala i ni ja ne bi znala niti mogla pogodit ko je pobija sve jadnike u romanu o serijskon ubici.

A tek sta bi uzela vrimena da ja sve to napisen. Mislin da bi me svi koji pocnu citat poglavlja zatukli ka pasa da sta vise ne napisen kraj.

Eto van ! Ajde necu vise. Necu niti citat jerbo ne zelin nista ispravjat niti minjat.

Sad iden... a ne znan di, znan samo da iden ca!